Savremena srpska proza

014-vm

Trideset i peti susreti Savremena srpska proza, koji su održani 16. i 17. novembra u Trsteniku bili su posvećeni savremenom pisacu Vladanu Matijeviću i piscu Miodragu Bulatoviću o čijoj poetici i njenim refleksima se govorilo na okruglom stolu kritike.

Direktor Narodne biblioteke Jefimija u Trsteniku, Veroljub Vukašinović je rekao da ono što povezuje Matijevića i Bulatovića, svakako je učešće na trsteničkoj književnoj manifestaciji, na kojoj je Miodrag Bulatović učestovavao 1975. godine kao prvi srpski pisac kome je Trstenik priredio književni portret. Manifestaciju je otvorio predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić. O delu Vladana Matijevića govorili su savetnik ministra kulture, pesnik, esejista i književni kritičar Dragan Hamović i profesori Filološkog fakulteta u Beogradu Mihajlo Pantić, Adrijana Marčetić i Jovan Delić.

Hamović je istakao da je 35 godina, koliko traje manifestacija Savremena srpska proza, imao i pripovedač Vladan Matijević čiji je rad bio u središtu pažnje kompetentme kritike kada je načinio snažan prodor u srpsku književnost, živopisnim i smehotresnim romanom R. C. Neminovno.
“I on se javio iz prikrajka, sa periferije, izdaleka i privukao opštu pažnju. Pre toga je pokušavao da bude pesnik, pišući stihove, ali je to postao pišući prozu. Ne u značenju finog, lirskog proaziste, nego kao brutalni kreator književnih svetova izvedenih iz svake revnoteže, mračan i duhovit. Pisac Vladan Matijević došao je izdaleka u odnosu na samozadovoljni metropolis izmedju dve velike reke”, rekao je Dragan Hamović. On je dodao da je jedan od preteča karnevalske, zaumne priče kakvu ostvaruje i Matijević, Miodrag Bulatović, književno čudo 50-ih godina proteklog veka.
“Bulatovićevoj književnosti nije bila potrebna državna infuzija za prevode da bi se posle pravio važan kod kuće, ali odavno ga nešto nema u politički korektnim rekapitulacijama posleratne srpske proze, za razliku od onih koji se tad od Bulatovića nisu mogli videti…. Hvala urednicima Savremene srpske proze i na tom gestu književne pravde koja se izvršava ovde u moravskom prikrajku, u središtu jedne važne misije”, rekao je Dragan Hamović.

Profesor Flološkog fakulteta, pisac i književni kritičar Mihajlo Pantić govorio je o romanu Pisac izdaleka koji je ocenio kao najznačajniju knjigu u opusu Vladana Matijevića. On je istakao da je taj roman od trenutka kada se pojavio, potom dobio i Ninovu nagradu, postao jedna vrsta interpretativnog izazova svim tumačima.
“Ako je Sterija pisao Roman bez romana, Kiš roman o romanu bez romana, Matijević je svoj prozni eksperiment zasnovao na naizgled neosvešćenom, tobož naivnom, a ustvari lukavom komentaru romana o romanu bez romana. I tako je uputio mogućem, nipodaštavanom, a ipak priželjkivanom čitaocu izazov”, rekao je Pantić.
On je istakao da se roman Pisac izdaleka koji metaforično nepresto počinje a nikada se ne završava, i neprestano nastaje, a da nikada ne nastane, čita sa zanimanjem i uživanjem. “A to je, zanimanje i uživanje, kriterijum kriterijuma svkog valjanog književnog dela”, rekao je Pantić.

Profesor Filološkog fakulteta i književni kritičar Adrijana Marčetić govrila je o poslednjem Matijevićevom romanu Susret pod neobičnim okolnostima, koji je objaljven 2016. godine i našao se u najužem izboru za Ninovu nagradu.
Ona je rekla da je to knjiga koja se u žanru fantastike ne bavi vernom psihologijom svojih likova koliko metafizičkim pitanjima, što je karakteristično za Matijevićevu prozu, a to su pitanja šta čoveka čini čovekom, šta je smisao života, šta su prava vera i istinska ljubav, šta je prava litetaura, može li se odoleti iskušenjima sopstvene pirode…
“Tradicionlane vrline u Matijevićevoj prozi su naglašen osećaj za apsurdno smešno, za crni humor, on ima sposobnost da kroz naizgled trivijalne detalje progovri o vrlo ozbiljnim i konačnim pitanjima šta je smisao života, u čemu se nalazi, da li u materijalnim dobrima ili u duhovnim vrednostima, ljubavi, moralu – jasno mi je gde leži odgovor. Njegova proza ima tu privlačnu vrednost što u ovim vremenima gde vlada jedan ekonomski fašizam imate mesto gde se sasvim drukčije vrednosti zastupaju, materijalne vrednosti su nešto što je marginalnio, duhovne vrednosti su ono što je u prvom planu”, rekla je Marčetić.

Profesor Filološkog fakulteta i akademik Jovan Delić ocenio je Matijevića kao neobuzdanog pisca koji neprestano iznenađuje, zasmejava i demistifikujuće razobličava svoje pisanje, ali i vladajuće književne modele, pa i svet o kome piše.
“Od prvog susreta sa prvom knjigom ovog autora sigurni ste da imate posla sa pravim piscem, koji se đavalski smije, on razara vekovne književne konvencije, prirodno i kao od šale, poigrava se pripovjednim licima, naratorima i naraterima, demistifikuje, spušta visoko na niske grane i u autosajderima vidi svoje junake. S njim, neki novi đavoli dolaze u srpsku prozu. U tom smislu, on je Bulatovićev naslednik, ali blizak srodnik evropske književne tradicije, od Rablea i Markiza de Sada u Francuskoj, do Gogolja i Bulgakova u ruskoj književnosti odnosno do Nabokova i njegove Lolite”, rekao je Delić.

Vladan Matijević, kome su bili posvećeni 35. Susreti Savrmena srpska proza održao je besedu pod nazivom Zaleđena slika.
Predstavljanju književnog portreta Vladana Matijevića prisustvoval je brojna publika, među kojima su bili i učenici Gimnazije Vuk Karadžić iz Trstenika, kojima je nekoliko sati ranije Matijević održao čas o čitanju i pisanju.

 

sep 16, 2015 | Objavio u Vesti | 0 komentara
Premium Wordpress Themes by UFO Themes